ElenaSimic.net
Sjedinjene Američke Države su najpopularnija destinacija za studiranje na svetu. Američki obrazovni sistem je u samom vrhu, njihove diplome i kvalifikacije su veoma cenjene širom sveta, studentima se nude vrhunski uslovi studiranja, eksperti predavači i široke mogućnosti za istraživanja u najsavremenijem okruženju uz prisustvo vodećih istraživača i stručnjaka. Studentima se nudi mogućnost stručnih praksi, što u Americi može značiti sticanje dragocenog iskustva koje otvara brojna vrata za uspešnu karijeru.
U Americi se nudi ogroman broj obrazovnih institucija, samo univerziteta i koledža je preko 4.000 širom Amerike. Na listi najbolje rangiranih univerziteta se u samom vrhu nalaze neki od američkih univerziteta. Amerika je popularna studentska destinacija, ne samo zbog neverovatnih uslova za studiranje i velikog izbora studijskih programa, već i po tome što nudi brojne mogućnosti za slobodno vreme, najraznovrsnije predele prirode, veliki broj kulturnih i sportskih manifestacija, muzeja, galerija, pozorišta, drugog zabavnog sadržaja. Takođe je zemlja gde studenti imaju priliku da se susretnu sa ljudima iz celog sveta i upoznaju najrazličitije običaje i kulture što ih može obogatiti na ličnom planu.
Postoje različite opcije studiranja u Americi
Uslovi za upis međunarodnih studenata na studije u Americi se razlikuju od stepena studija koje student upisuje. Osim toga, američki obrazovni sistem je decentralizovan, što znači da obrazovne institucije mogu same da propisuju uslove za upis, pa se oni razlikuju od institucije do institucije. Dva glavna uslova, kao i u drugim studentskim destinacijama, su:
Pored ovih glavnih uslova, za upis na studije u Americi neke obrazovne institucije mogu da traže polaganje dodatnih testova kojima se proveravaju sposobnosti studenata.
Za studente koji upisuju studije nakon srednje škole uglavnom se traži neki od standardizovanih testova, kao što su SAT I i II ili ACT test.
Za upis postdiplomskih studija može da se traži GMAT test, ukoliko student upisuje studije iz oblasti ekonomije ili srodnih oblasti, GRE test koji može biti standardni ili za neku konkretnu oblast, a pored toga za oblasti poput prava, medicine, stomatologije i srodnih oblasti postoje specifični testovi kojima se proverava prethodno stečeno znanje iz ovih oblasti.
Ipak postoji veliki broj obrazovnih institucija koje za upis ne zahtevaju polaganje ovih testova.
Za upis doktorskih studija neki univerziteti mogu tražiti da student unapred pripremi temu istraživanja kojom želi da se bavi i da pronađe mentora.
1. Savetovanje i planiranje
Pre započinjanja procesa, student treba pre svega da se dobro informiše o uslovima studiranja i vize, o tome kako izgleda procedura, koje se sve mogućnosti nude međunarodnim studentima i da napravi plan kojim će teći procedura. Zatim treba da se posveti istraživanju i odabiru obrazovne institucije i studijskog programa. U ogromnoj ponudi koju Amerika ima treba pronaći program koji u potpunosti odgovara studentovim mogućnostima i željama.
2. Upis
Kada student izabere instituciju i program i odluči za koji upisni rok želi da radi upis, prelazi na drugu fazu procedure, a to je upis na program. Upis se genralno podnosi online, šalje se upisni formular ili se popunjava online i podnosi se potrebna dokumentacija. Institucije mogu zahtevati da se određena dokumenta pored elektronskog oblika pošalju i poštom. Ukoliko je student primljen, obrazovna institucija izdaje ponudu, a nakon prihvatanja od strane studenta, izdaje I-20 formular koji je neophodan za aplikaciju za vizu. Neke obazovne institucije zahtevaju plaćanje depozita ili prve rate školarine pre izdavanja I-20 formulara, a neke nakon dobijanja studentske vize, t.j. pre početka studija.
3. Pripremanje aplikacije i apliciranje za vizu
Finalna faza procedure je priprema aplikacije za vizu i apliciranje. Ovo je veoma važan deo procedure, jer je pozitivan ishod aplikacije neophodan kako bi student mogao da otputuje u Ameriku i započne studije. Za pozitivan ishod je neophodno da se student dobro informiše i pripremi i učini sve što je moguće da se aplikacija i dokumentacija što bolje i detaljnije pripreme. Aplikacija za vizu se podnosi online, a zatim se odlazi u američko diplomatsko predstavništvo na intervju koji je sastavni deo procedure. Većina studenata na intervjuu sazna ishod aplikacije, međutim postoji mogućnost da oficiri potraže dodatni period za procesiranje.
Ukoliko ste u Americi upisali neki od stručnih programa, ili akademske programe osnovne ili postdiplomske studije, kao i kurs engleskog jezika, potrebno je aplicirate za studentsku vizu za Ameriku.
U Americi postoje 2 tipa studentske vize, M i F viza. Koji tip vize je potreban studentu zavisi od tipa studije koje upisuje. Studenti koji upisuju neakademske programe (stručne studije) i stručne studije apliciraju za studentsku vizu sa oznakom M, dok je za akademske programe i kurseve engleskog jezika potrebna F studentska viza.
Da bi aplikacija za studentsku vizu bila uspešna, student treba da dokaže da je verodostojan student i da planira da ostane privremeno u Americi. Osim toga studenti ili osobe koje garantuju za njih moraju biti finansijski stabilni kako bi mogli da pokriju troškove života i studija u Americi i takođe moraju da dokažu da su dobrog karaktera.
Studenti koji imaju porodice (partnera i/ili decu) mogu da ih povedu sa sobom u Ameriku.
Studenti u Americi imaju mogućnosti da steknu vredno radno iskustvo tokom i nakon završenih studija. Koja prava i ograničenja postoje zavisi od tipa studentske vize.
Rad u toku studiranja
Studentska viza F tipa omogućava studentima da rade tokom studija u okviru kampusa škole. Studenti mogu da rade part time odnosno 20 sati nedeljno dok im traju predavanja, dok za vremena raspusta mogu da rade i full time. Nakon završene prve godine studija studenti koji upisuju neki studijski program mogu da dobiju dozvolu za rad van kampusa, u tu kategoriju ne spadaju studenti koji upisuju kurs engleskog jezika. Tokom trajanja studija studenti mogu kroz programe stručnih praksi CPT i OPT da pronađu posao u svojoj oblasti i na taj način da steknu vredno internacionalno iskustvo koje im kasnije može doneti veliku prednost na tržištu rada širom sveta.
CPT, OPT i OPT STEM prakse
Rad za međunarodne studente van kampusa tokom i nakon studija je organizovan kroz stručne prakse. Postoje dva glavna tipa ovih praksi to su CPT i OPT prakse između kojih postoje značajne razlike.
CPT odnosno Curricular Practical Training je stručna praksa koje se odvija isključivo za vreme trajanja studijskog programa. Ona je deo kurikuluma, odvija se u oblasti u kojoj student studira i može trajati najviše 12 meseci. Ove prakse mogu biti i plaćene i neplaćene, ali u svakom slučaju donose vredna iskustva i poznanstva.
OPT prakse su Optional Practical Training, što su isključivo plaćene prakse za studente koje mogu da se odvijaju tokom i nakon završenih studija. Studenti nisu vezani za oblast studija i poslodavce koje obrazovna institucija odabere. Ove prakse traju 12 meseci i mogu biti full time (nakon diplomiranja) i part time (tokom studija).
Poslovni centar Eurocentar
Makedonska 30, Beograd 11000
Pon-Pet: 09:00 - 17:00