ElenaSimic.net
Nemačka je jedna od najpopularnijih evropskih destinacija za studiranje i istraživanja. Nemačka privlači veliki broj međunarodnih studenata svake godine sa veoma cenjenim univerzitetima, obrazovnim sistemom vrhunskog kvaliteta i širokim izborom studijskih programa koji nude i teorijsko i praktično znanje. U Nemačkoj se nalazi preko 400 obrazovnih institucija visokog obrazovanja širom zemlje, na kojima se nudi preko 20.000 studijskih programa iz svih oblasti studija, programi se nude na nemačkom jeziku, a sve je veći broj programa i na engleskom jeziku.
Postoje različite opcije studiranja u Nemačkoj:
Da bi se studenti upisali na studije u Nemačkoj potrebno je da ispune uslove upisa koji su predviđeni za željeni program. Uslovi mogu varirati od nivoa studija, institucije i programa, ali generalno postoje 2 glavna uslova:
Pored ovih uslova za upis, neke obrazovne institucije mogu imati dodatne uslove, kao što je prijemni ispit ili polaganje testa sposobnosti TestAS namenjenog međunarodnim studentima.
Neke oblasti studija zahtevaju da student ima predznanje iz te oblasti, dok za neke umetničke programe student mora dokazati da ima sklonosti i talenta koji je potreban za uspešno pohađanje programa.
Za upis doktorskih studija, neki univerziteti zahtevaju da student već ima pripremljen predlog teme istraživanja.
Proces upisa se sastoji od 3 faze:
1. Savetovanje i planiranje
Kada student odluči da želi da upiše studije u inostranstvu, pre svega treba dobro da se informiše oko uslova upisa i vize, zatim procedure, kao i prava i obaveza koje ima kao međunarodni student. Potrebno je da istraži opcije i da donese odluku koja mu institucija i program odgovaraju. Za uspešan nastavak procedure neophodno je da dobro isplanira ceo proces, da napravi vremenski plan i da se detaljno posveti svim koracima kako bi uspešno i efikasno prošao kroz ceo proces.
2. Upis
Za uspešan upis na program, treba proveriti koji su propisani rokovi i koja je neophodna dokumentacija. Upis na studije u Nemačkoj se za većinu državnih obrazovnih institucija šalje preko organizacije Uni-assist, za one škole koje nisu članice organizacije, upis se šalje direktno njima. Upis i potrebna dokumentacija se šalju online. Studenti koji su primljeni na program, dobijaju ponudu koju treba da prihvate i plate depozit kako bi osigurali svoje mesto na programu.
3. Pripremanje aplikacije i apliciranje za vizu
Po završetku upisa, studenti treba da se posvete pripremi i podnošenju aplikacije za vizu. Ovaj proces zahteva posevećenost, pažnju i uložen trud, kako bi se proces završio pozitivno. Student treba dobro da se upozna sa uslovima, načinom apliciranja i načinom na koji teče procedura kako bi mogao sve da isplanira i da na vreme završi sa procedurom.
Akademska godina u Nemačkoj počinje na jesen u septembru ili oktobru, u zavisnosti od obrazovne institucije. Jesenji rok je upisni rok kada se nudi najveći broj studijskih programa. Obrazovne institucije mogu nuditi početak studija i na početku letnjeg semestra, u martu ili aprilu, ali je tada ponuda programa manja. Privatne obrazovne institucije su generalno fleksibilnije od državnih, pa se na njima može naći i početak studija u julu.
Upis na program je proces koji se odvija više meseci pre početka studija. Za studente koji žele da započnu studije u jesenjem roku, rok za podnošenje upisa je generalno od kraja maja do sredine jula. Za početak studija u letnjem semestru, rok za podnošenje upisa je od početka decembra do sredine januara. Različite obrazovne institucije mogu imati i različite rokove koji odstupaju od ovog okvira.
Nemačka nudi raznovrsne opcije stipendiranja mađunarodnih studenata koji žele da studiraju u Nemačkoj. Nude se državne stipendije, stipendije obrazovnih institucija, kao i brojne privatne stipendije, odnosno stipendije privatnih institucija i organizacija.
Najpoznatije državne stipendije koje Nemačka nudi su DAAD stipendija i Deutschlandstipendium. Obe stipendije se dodeljuju u vidu mesečnih novčanih sredstava. DAAD stipendija je namenjena studentima postdiplomskih studija, dok se Deutschlandstipendium dodeljuje najzaslužnijim studentima na osnovu uspeha.
Stipendije koje dodeljuju obrazovne institucije značajno variraju od škole do škole i iznose i uslove određuju konkretno škole. Generalno se ove stipndije odnose na parcijalno oslobađanje školarine, kako bi se studentima olakšali ukupni troškovi odlaska na studije.
Pored ovih vrsta stipendija, za Nemačku su karakteristične i stipendije koje dodeljuju privatne fondacije poput Friedrich Ebert Stiftung, Konrad-Adenauer Stiftung, Heinrich Böll, DeGiS itd. Ove stipendije predstavljaju podršku studentima koji žele da steknu nemačku diplomu i uglavnom su namenjene za određene oblasti studiranja ili nivoe studija.
Studentska viza je potrebna međunarodnim studentima koji žele da studiraju u Nemačkoj duže od 3 meseca, a ne dolaze iz države članice Evropske Unije, Evropske ekonomske zone ili Švajcarske.
Nemačka ima 3 tipa vize za student: viza za učenje jezika, viza za konkurisanje za upis na studije i regularna studentska viza, odnosno nacionalna viza D.
Nakon dolaska u Nemačku, studenti trećih zemalja treba da apliciraju za boravišnu dozvolu sa kojom mogu legalno da borave i rade u Nemačkoj, dok državljani EU i EEZ treba da prijave svoj boravak u lokalnoj kancelariji za strance.
Za studentsku vizu se aplicira lično u diplomatskoj misiji Nemačke u zemlji iz koje student dolazi. Zahtev za termin u ambasadi se podnosi online i to je termin kada student odlazi u ambasadu da podnese zahtev za vizu i preda dokumentaciju.
Da bi aplikacija za vizu bila uspešna student treba da je upisan na studije, treba da dokaže da je verodostojan student i da je njegov jedini cilj studiranje. Pored toga treba da dokaže da ima dovoljno finansijskih sredstava za studije i boravak u Nemačkoj, u vidu ličnih sredstava, dobijene stipendije ili garancijom sponzora.
Zahtev za boravišnu dozvolu se podnosi lokalnoj kancelariji za strance, tek kada student reguliše smeštaj u Nemačkoj.
Međunarodni studenti u Nemačkoj imaju pravo da rade pod određenim uslovima tokom studija, kao i nakon završenog programa.
Rad u toku studiranja
Rad tokom studija može biti vredna opcija za razvoj veština, sticanje profesionalnog iskustva i poznanstava koja mogu biti veoma vredna za dalju karijeru.
Studenti koji dolaze iz EU, EEZ i Švajcarske imaju pravo da rade pola radnog vremena, odnosno 20 sati nedeljno. Studenti koji dolaze iz trećih zemalja mogu da rade 120 dana u godini puno radno vreme ili 240 dana pola radnog vremena. Dodatni zahtev koji se odnosi na studente koji dolaze iz trećih zemlja je da oni sa radom mogu da započnu kada dobiju boravišnu dozvolu koja im služi kao radna dozvola.
Obavezne stručne prakse koje studenti obavljaju tokom studija se ne računaju u radno vreme, dok se druge vrste prakse računaju nezavisno od toga da li su plaćene ili nisu. Prakse su još jedan način za sticanje vrednog iskustva rada u struci. One omogućavaju studentima da upoznaju rad u industriji, da primene znanje stečeno na studijama i da potencijalno otvore vrata daljoj karijeri.
Rad nakon završenih studija
Nakon što završe studije u Nemačkoj, studenti koji dolaze iz EU, EEZ i Švajcarske mogu da ostanu i rade u Nemačkoj i nije im potrebna radna dozvola. Studenti trećih zemalja, imaju mogućnost da produže svoje boravišne dozvole za dodatnih 18 meseci tokom kojih mogu da pronađu stalni posao u Nemačkoj i regulišu svoj status. Studenti koji pronađu posao treba da apliciraju za nemačku boravišnu dozvolu na osnovu rada ili za EU Blue Card koja im omogućava mobilnost širom Evropske unije.
Poslovni centar Eurocentar
Makedonska 30, Beograd 11000
Pon-Pet: 09:00 - 17:00
