Sretkovo iskustvo studiranja u Kanadi u toku pandemije

Sretkovo iskustvo studiranja u Kanadi u toku pandemije


Podeliću sa vama svoju priču kako sam došao na ideju da upišem studije u Kanadi, u nadi da će nekome od vas koji ovo čitate biti interesantna, ili pomoći u odluci da i vi krenete istim putem. Priču ću početi povratkom u blisku prošlost.

Ideja za odlazak u Kanadu

U toku osnovnih akedemskih studija u Novom Sadu, iskoristio sam priliku da 2017-te i 2018-te godine odem u Ameriku na po četiri meseca, a sve u okviru programa Work and Travel.

Nakon povratka kući, završio sam studije, i samom sebi postavio pitanje: „Šta dalje?“. Iskustvo iz Amerike je bilo podstrek da dodatno znanje steknem u inostranstvu, kako bih imao još više mogućnosti za napredak u daljoj karijeri.

A odakle onda Kanada? Jednog dana mi stiže mejl od agencije preko koje sam išao na gore pomenuti program. Imali su novi program u ponudi- studiranje u Kanadi. Iz znatiželje sam otišao na prezentaciju tog programa, gde su predstavili kako teče ceo proces, potrebne finansije, dalje opcije nakon studiranja, i slično.

Tu se rodila ideja da bih mogao da se upustim u tu priču. To je bilo negde sredinom 2019-te godine. Nažalost, agencija je tek uvela taj program, i njihovo neiskustvo je bilo evidentno, a na sve to se doda da su program namenili pre za nekoga sa srednjom stručnom spremom, nego fakultetom.

Sledećih par meseci sam proveo istraživajući sve moguće načine da odem u Kanadu, a ispostaviće se da je studiranje bilo moja jedina opcija.

Negde krajem 2019-te godine sam konačno od drugarice čuo za agenciju Future Option i Elenu. Kontaktirao sam ih da se još detaljnije informišem oko programa i njihovih usluga. Nakon prvog kontakta sam odlučio da ću preko njih ući u ceo proces.

Proces upisa i dobijanja studentske vize

S obzirom na moju diplomu psihologa iz Srbije, mogao sam da tražim program vezan za kliničku, razvojnu, opštu/istraživačku i industrijsku psihologiju. Još u toku studija mi je nekako najviše odgovarala industrijska psihologija. Elena je sa svojim saradnicima pronašla nekoliko opcija, i na kraju je odluka pala da upišem Human Resource Management Post Gradute program na Centennial College-u u Torontu.

Elena je sve vreme bila u kontaktu sa koledžom, i na meni je bilo samo da joj prosledim neophodnu dokumentaciju, tako da je sam proces upisa na koledž je bio brz i jednostavan.

Pandemija je dodatno usporila ceo proces, ali sam u toku leta konačno aplicirao za vizu. U trenutku kada sam aplicirao za vizu procesiranje aplikacije za vizu je trajalo duže zbog celokupne situacije sa pandemijom, ali nakon tri meseca proces je uspešno završen, a studentska viza odobrena.

Početak studija i online nastava

Stigao je i septembar, i zbog situacije sa virusom studije sam započeo onlajn iz Srbije, dok sam čekao da se moja aplikacija za vizu finalizuje.

Onlajn nastava je bila organizovana tako što su se predavanja održavala preko Zoom platforme. Iskustvo je nekako slično kao i kod nas, gde profesor predaje, studenti slušaju i odgovaraju/diskutuju gde je neophodno. Jedna pogodnost je bila da predavanja nismo morali da pohađamo za većinu predmeta, ukoliko smo smatrali da nam nisu neophodna za polaganje ispita, tj. da to isto možemo naučiti samostalno iz literature za ispit.

Za određene predmete smo morali kupiti pristup određenim web-sajtovima, kako bismo radili vežbe i simulacije. Kolokvijumi i ispiti su se polagali na sajtu fakulteta. Neki od profesora su zahtevali da tokom ispita moramo imati uključenu kameru sve vreme, dok je dodatni program bio instaliran da prati pokrete očiju i položaj tela, kako bi se mogućnost prepisivanja smanjila.

Razlika u odnosu na studiranje u Srbiji, barem prema mom iskustvu, je veliki broj seminarskih radova i vežbi.

Priprema za put i dolazak u Kanadu

Krajem oktobra stiže divna vest da mi je odobrena viza, i još dodatno vest da Kanada otvara granice za međunarodne studente. Nakon godinu i po dana planiranja i čekanja, konačno je Kanada bila na vidiku.

Prvo na listi stvari koje je bilo neophodno završiti pre odlaska je pronalazak smeštaja za dvonedeljni karantin po sletanju u Kanadu, koji je bio neophodan nakon ulaska u zemlju, kao i regularan smeštaj nakon toga.

Koledž koji sam upisao je davao podršku u organizovanju obaveznog karantina i već je imao spremljenu listu svih hotela koji nude usluge vezane za dvonedeljni karantin, što su u suštini smeštaj i hrana za taj vremenski period.

Kada sam odlučio koji ću hotel, javio sam koledžu, i oni su ga bukirali za mene. Isto tako, oni su bukirali i prevoz od aerodroma do tog hotela. Takođe na sajtu fakulteta sam pronašao web-sajt places4students.com, i tu počeo da tražim smeštaj za nakon karantina.

Kada sam pronašao sobu za iznajmljivanje koja mi je delovala adekvatno, što se uslova za život i finansija tiče, kontaktirao sam putem mejla osobu koja je objavila oglas kako bismo se dogovorili. Dogovorili smo da ćemo se čuti preko Zoom-a radi olakašane komunikacije. Žena je bila izuzetno ljubazna i prijatna (igrom slučaja je poreklom iz Makedonije). Poslala mi je predugovor kako bih bio upoznat sa svim pravima i obavezama, i objasnila da ćemo ugovor potpisati uživo, i tek tada ću platiti stanarinu za prvi i poslednji mesec. Nakon toga sam kupio avionsku kartu, i sve je bilo spremno za polazak.

Nakon prijatnog leta, sa presedanjem u Frankfurtu, na aerodromu u Torontu me je sačekao vozač, i odvezao me do hotela. Karantin od dve nedelje mi nije teško pao jer je smeštaj bio adekvatan i hrana zadovoljavajuća. Pri kraju karantina sam organizovao da me koleginica sa koledža, koja inače vozi za Uber, prebaci do kuće u kojoj sam iznajmio sobu.

Žena od koje sam iznajmio sobu me je sačekala i pokazala sobu i celu kuću, nakon čega smo potpisali ugovor. Ona i muž su bili dovoljno fini da me odvezu do Walmarta, kako bih kupio šta mi je bilo neophodno od hrane, i slično.

Život u Kanadi i dalji planovi

Nažalost, od kako sam sleteo, pa do danas, u Torontu na snazi je karantin, tako da nisam imao mnogo prilika da upoznam grad i ljude.

Nakon dva meseca od dolaska u Kanadu sam uspeo da nađem part-time posao u restoranu.

Studije sam uspešno završio u aprilu 2021, a dalji plan je da apliciram za Post-Graduation Work Permit vizu za Kanadu, što je praktično radna viza za studente koje završe studije u Kanadi.

Ovu vizu studenti koji su završili jednogodišnje studije (kao ja) dobjiju na godinu dana. U slučaju da završite dve ili više godina studija, ovu radnu vizu biste dobili na tri godine. I dalje radim part-time (20 sati nedeljno) u restoranu, i iščekujem neko olakšanje mera vezanih za virus, kako bih pronašao posao na puno radno vreme.

Takođe sam ubeđen da će Vlada Kanade uvesti dodatne programe, ili modifikovati postojeće, kako bi omogućila studentima da trajno ostanu u Kanadi, imajući u vidu da je virus poremetio planove svima nama.

Mislim da je studiranje jedna od boljih opcija da ovde trajno ostanete, a svakako će vam kanadska diploma dobro doći ako planirate povratak u Srbiju.

Izvor: Preko Bare

Adresa

Poslovni centar Eurocentar
Makedonska 30, Beograd 11000

Radno vreme

Pon-Pet: 09:00 - 17:00